The beautiful eyes...

 Stajala Je naslonjena na moju kapiju s prekrštenim rukama i prebačenom jednom nogom preko druge. Izgledala Je kao neki krivac koji čeka da mu se sudi za najveći zločin, a to ne želi. Ali se ni ne kaje što ga je počinio... 
Delovala Je zamišljeno. 
Nisam Je video već dva dana. 
-Hej! Otkud ti ovde? - trgla Se kada Sam Joj prišao. 
-Hej... - zaćutala Je - Bila sam u prolazu, pa reko, da svratim... 
-Aha... Pa, hoćeš da uđeš? Na pivo... 
-Ne pijem alkohol... 
-A sok? 
-Ni sok. Dijeta... 
-Onda vodu... 
-Mmmmmm, obožavam vodu... 
Ušli Smo i seli za trpezarijski sto. Naravno, prvo Sam Nam sipao vudu. 
Ćutali Smo. 
Bilo je čudno. Znali Smo da neće biti lako posle... X... . I nije. Mada, mislim da Smo se dogovorili da Ćemo zaboraviti na sve i nastaviti svako svojim putem. 
-Znaš, znala sam da će biti ovako, ali morala sam da te vidim. Nedostajao si mi... - znala Je i da svakog trenutka može da Mi naiđe devojka koja je kuma Njenom dečku. 
Ustala Je i otišla da sipa još vode. Sela Je na kuhinjski pult naslonivši glavu na gornji boks gde su mi čaše i tanjiri. 
Ustao Sam i prišao da i Ja sipam vode. Opet Smo ćutali i želeli jedno drugo - baš tu na tom kuhinjskom pultu. 
Nije bilo sve jedno. 
Sedela Je mirno; nije Se pomerala. Znam da Je želela da Joj priđem i da... 
Tišina je već davila. Prišao Sam Joj jer sam i Ja to želeo, mada me je bilo strah. Privukao Sam Je sebi i Ona me je obgrlila svojim nogama. Podigao Sam Je i odveo u svoju sobu. Stajala Je na krevetu ispred mene i gledala. Oboje smo znali šta će biti, samo je bilo pitanje vremena. 
Rešila Je da prva preduzme nešto. Skinula Mi je majicu i poljubila vrat. Zatim Je čekala da Ja uradim isto. Skinuo Sam Joj bluzu i otkopčao pantalone. Počela Je da se smeje. Privukla Me Je sebi i počela ljubiti. Usput Smo se, ne znam ni Ja kako, skidali. Sve je ličilo na dečiju igru. U isto vreme Sam se neverovatno plašio i neverovatno želeo da ovakve trenutke delim sa Njom do kraja života. 
Legao Sam go preko Nje i... sve je počelo... da se ponavlja... 
(Ne)sreća što je žurila na autobus, inače ko zna gde bi Nam bio kraj. 
Sve u svemu, ne pamtim bolji X do tada. 
Ne mogu da poričem, osladilo Nam se takvo ponašanje, da se krišom viđamo i zadovoljavamo. Oboje Smo znali da je to pokvareno jer nismo raskinuli Svoje ''javne'' veze, a viđamo se. Kasnije je sve to prešlo u odvratnu, zavisnu naviku. 
Naravno, uvek Smo se viđali kod mene jer sam Ja imao (i još uvek imam) svoju gajbu u gradu, a Ona je živela sa svojima na selu (ne znam da li je još uvek tako). I naravno, Ona bi uvek žurila na autobus, a Ja bih morao sam da sklanjam dokaze neverstva. Neću da lažem, umelo je da bude i uzbudljivo. I sve je to dugo, dugo trajalo. Prokleto dugo; toliko da je bolelo... 
A bolelo je zato što je sve bilo krišom i što nismo imali uobičajenu slobodu. Bilo je kao u zatvoru. 
Posle određenog vremena postalo Nam je monotono, ali je bilo teško sve to prekinuti. Valjda bi Nam sve to nedostajalo, ili ko zna šta... Oboje Smo se složili da u Našu ''vezu'' treba da unesemo malo dinamike, da ne bude sve samo običan, isti, jednoličan X. 
I krenulo je tako što Je jednom umutila tri kesice šlaga... I, šta mislite da Smo radili?! (Čista perverzija...) He, he,... Bilo je uzbudljivo... 
Drugi put smo koristili crno vino (pet flaša)... 
Treći put višnje... 
Četvrti put... 
I tako dalje... 
Sve je delovalo kao kad se deca igraju u blatu. Bude im lepo, a uprljaju se k'o... prasići... 
Mesec, dva, tri, četiri, ... Njen osamnaesti rođendan... 
Da, zaboravio sam da vam kažem da Sam bio stariji od Nje dvanaestak godina. Da... 
Naravno, Ona nje raskidala sa Svojim dečkom, Ja sa Svojom devojkom (kumom Njenog dečka) i sve se nastavljalo po starom... 
Mrzeo Sam sebe, ali Sam se i divio Svojim sposobnostima. 
Nego, Njen osamnaesti rođendan... Za veliko čudo, to nam je bio prvi put (posle toliko vremena) da svo četvoro budemo u isto vreme na istom mestu (Ona sa njim, Ja sa njom). Naravno, Ona se ponašala prema njemu kao da je sve OK i da im je veza idealna; Ja to nisam mogao... 
Celo veče Sam ljubomorno gledao kako se ''srećno'' ljubi sa njim, kako ga grli i mazi. On Joj je uzvraćao... 
Bio Sam ljubomoran??? Da li to, onda znači da mi Ona zaista nešto posebno znači?! I da nije sve samo u X-u, šlagu, vinu,...?! 
Hteo sam da vrištim, ali nisam mogao... Tačnije, nisam smeo. Sve to me je užasno zbunjivalo; nije Mi bilo jasno šta se to dešava sa Mnom i u Meni... Nadam se da je sve to sa njim bila čista gluma... A šta ako je sve bila čista gluma sa Mnom?! Nije... Ma, ne bi to radila... Mislim, ne Bismo toliko meseci provodili zajedno vreme, a da Joj nije ništa značilo... Zar ne?! 
Zar Ja, posle toliko vremena da sumnjam u Nju?! 
Ne! 
I sve se prekinulo najednom... Ne pamtim ni kada ni kako...