„Gde ćeš za Novu godinu?“ je pitanje koje me/nas saleće iz dana u dan sve češće i češće. Počinje još u oktobru da se javlja, a u decembru počinje da mi se javlja ozbiljna glavobolja zbog istog. To je period kada opasno pizdim.
Ja već godinama, verovali ili ne, želim da prespavam te lude, otkačene, vesele, srećne, usplahirene, pijane i uzbudljive dočeke! Želim, ljudi, da me ima samo u nekoj verziji lepog sna kada na satu bude otkucalo onih sudbonosnih nula minuta u nula časova.
Ranije mi je bila zanimljiva cela ta gungula u vezi sa dočekom i svim. I razumem zašto... Kao i svim ostalim klincima, zanimljiva je „priprema“ konfeta seckanjem kolaž-papira raznih boja, „odlučivanje“ šta će se te specijalne večeri obući, obuti, kako će se našminkati, koja frizura će da ima tu čast da bude na glavi i slično. Ako je kućna varijanta u pitanju, naravno, nezaobilazni je bio under-Grand šou na „Pinku“, a ako se ide u neki kvazi kafić, nezaobilazne su pesme iz under-Granda.
I svi smo srećni!
Vau, dočekujemo novu godinu a ispraćamo staru... Vaaaaaauuuu!!!
Mislim, ko izlazi redovno po kafićima i diskotekama, ne vidim zašto je doček Nove godine toliko poseban! 'Alo – izlazak ko i svaki drugi!!! Nažalost... (Samo je 30 evra skuplji.)
Ima i ono, okupi se društvo i idu na trg gde peva ta-i-ta faca, sve je za „dž“, samo se skupi kinta za alkohol i opa – ludilo!
Postoje i varijante da se slavi kod nekoga; kućna varijanta. Isto je ulaz besplatan, samo poneseš ono što ćeš da piješ i jedeš i eto... Ti dočekuješ nešto posebno sa posebnim društvom u posebnoj atmosferi sa posebnim korisnikom akustične gitare ili pak posebno specijalizovanim TV programom. Ili jednostavno, pustiš da jutjub i vinamp odrade svoje...
Među (nama) mladima nije nešto popularno da se ide po restoranima ili nekim „hotelima“ gde platiš tamburaše, uživo klavijaturistu i prenoćište. To su već kombinacije za starije (bračne) parove. Klinci su, naravno, kod kuće sa babama i dedama...
Zaista ne vidim neko zadovoljstvo i posebnost u tim šablonskim dočecima naredne godine.
Isto ko i Prvi maj. Zašto samo baš taj dan ljudi treba da imaju povod i volju da odu na izlet? Zašto nekome treba kupiti poklon i obradovati ga samo kad mu je rođendan? Zašto samo za Dan zaljubljenih treba da na „poseban“ način pokažemo nekome da ga volimo? I zašto tada svi moraju da znaju koga, kako i koliko volimo? Zašto samo radimo nešto jer je samo taj dan predodređen samo za tako nešto?!
I posle svega toga – repriza! Čarobna, neponovljivo uzbudljiva, vesela, bla, bla repriza! Utvrđujemo da li smo ušli u novu godinu?!
...
Srećna vam Nova godina i laku noć!
