ONA zvana PROLEĆE

Ona je večno ostala dete

i ko da ni dana ostarila nije...

Svo to cveće, nebo i planete

radost su koju ne ume da sakrije.

Njene noge preskaču potoke,

preleću duge i vijaju leptire;

njena duša još ne spozna poroke,

nit' kak'e zablude, zla il' nemire.

Ruke joj nežno miluju vetar,

dočekuju sunce i grle sreću.

Njene su oči najblistaviji par

koji zaslepljuje svaki fenjer i sveću.

A miris kože, haljine kratke

i njene guste, čupave kose,

opijaju kao kakve reči slatke

koje je s lakoćom do oblaka nose.

Zvuk pokreta i njena glasa pitka

mame i slavuje, te lete u tišini -

proleće je njena pesma čitka,

a svaki stih je novi stepenik ka visini.

Boje su njene misli i najjača vera.

Kad ućuti, misliš - možda pati...

Ali, takve tuge na ovom svetu nema,

jer svaka sreća baš nju svuda prati!

Foto: Daily Telegraph

Heroji

Da li se rode il' za života stvore -

al' heroji su oni što se snažno bore

i osmehom pred sobom što je tužno krče,

ne traže izgovore, već samo napred trče.

 Ne daju da im java bude noćna mora,

a za velike korake najvažnija im je volja

uz koju ovaj svet čine mestom boljim;

tu su i za druge celim bićem svojim.

U borbenim redovima njihova su imena

i uvek su deo pravednog plamena.

Heroji su ljudi koji druge ljude paze;

kroz život, premda, lebde, ali hrabro gaze.

Njih treba grliti i osmehom darivati;

i njima treba tepati i od ludih čuvati.

Znajte, i heroje ćete nekada pronaći u tami,

i možda stoje jedini, ali nikad nisu sami!