Zbog rata neće biti bolje

Držimo se za ručice slabo al’ snažno

i smirenim šapatom zidamo snove.

Jer smišljamo nešto veoma važno;

jer tako se vrlo bitni planovi kove.

Brojimo praskove iz susednog kvarta

uz drhtaj naših isprepletenih šaka.

Zaglavljeni i stisnuti iza okovanih vrata,

nemamo kuda ni da pobegnemo od mraka.

Svi smo glasno tihi dok avioni sleću.

Svi smo gladni jer ko zna kad smo jeli.

Svi nas obleću i kako hoće okreću.

Svi su za ovu planetu i previše smeli.

Mislim na drugare kojih više nema.

Na njihove mede koje ih uporno čekaju.

Razmišljam šta li nam se još sprema.

Čije li to oči sve ovo smišljaju i gledaju?

Pričaju nam roditelji iz detinjstva svoje zgode,

kako je mira, sloge, ljubavi i sreće bilo tada.

Jer, stvari koje ovde tek treba da se dogode,

biće da deci budućnosti baš ništa ne pripada.

Shvatamo sad svi, bez obzira na doba,

da zbog rata nikome bolje biti neće.

Na ovoj planeti sve više opčinjava zloba,

zbog koje i sama jednog dana umreće.

Foto: https://quotesgram.com/quotes-about-world-peace/

Nekoliko reči dobrodošlice Mihailu

Planirano il’ ne, ali desilo se tako...

Krevetac za krevet promenila sam tužna.

A tebe uspavati dugo nije bilo lako,

te je pesma „Na kraj sela“ uvek bila nužna.

Mamine su oči, a tatin nek’ je nos;

dedina je junačina i šta je još ostalo,

jer tako ide ona pesma i u tome je štos.

A uporan i lenj – od početka se znalo!

Odnosi sa „društvom“, e, tu smo se našli...

Nepravda nas boli ko slomljeno krilo.

Svađanje zbog svađe – kako, kad smo naši?

Al’ modrica il’ krvi nikad nije bilo!

„U sobu da razgovarate!“ – prilika za dremku.

Latinski je zbog mene kod učiteljice naučio...

Plašim se da ne povredi makar i svoju senku,

a da želim da je srećan, to je, valjda, shvatio.

Dečak ko dečak koji nikad da odraste;

šta će posle srednje – nije mu baš strana jača...

Možda za kuvara, jer voli da je’ ko prase;

ali, štagod bio il’ radio, uvek ćeš biti Krofnjekača!

I nikad nije kasno; napravi da uvek bude vreme pravo

kad se opredeliš za nešto, staviš tačku i kažeš: „Šlus“.

Budi obazriv kroz život i uvek gledaj ispred sebe, pravo.

Dobrodošao, Mihailo, u klub „Radlovački 18+“!