Godina loših viceva

Kako je krenula – bolje da nije.

Od januara neumorno suza suzu stiže.

Šta li se sve u njoj do decembra krije?

Od koga smo sve dalji, šta li nam je bliže?

Jedan za drugim, nestaju ko snovi;

neki behu pred kraj, neki tek do pola...

Ko li ovakvu priču neumorno kroji,

ne zazirući od sloma, tuge i bola?

Sramota je ovakve grehe gledati...

Društvo nam se svodi na isprazna lica.

Šta dalje? Šta nam je činiti?

Kao da smo deo nekog užasnog vica.

Čije li ćemo pesme jednog dana slušati?

Ko će „životnim daskama“ grliti i harati?

Čijim ćemo se šalama neiscrpno smejati,

a na koga se ugledati i kime ponositi?

Molim te, godino baksuzluka i bedne sreće,

prestani da uzimaš sve što iole valja...

Umesto da nam ponudiš nešto bolje, veće,
tvoja zla minuta što dotakne, to i ukalja.


R.I.P. 2016. godino

Foto: mulpix.com

Tupa, tužna pesma

Čudni su putevi svevišnjih sila,

rekli bi neki ljudi...

A ja mislim da nikad nisam ovakva bila

i da polako počinjem da ludim.

Slučajnosti su čudo, ako pitate mene;

nema tu dalje, dublje priče.

Upoznate se, zavolite i sve super krene,

al' kao da suština stalno izmiče.

Susret može da uveliča il' da okonča sve.

Al' na kraju samo vlada tišina - 

sve je nepoznato, tužno, kao nikad pre...

Nedostaju mi sreća, spokoj i milina.

I ne znam šta je dalje, šta me sutra čeka.

Ne znam da li će postojati sjaj.

Možda i jesam spremna da tragam doveka

dok ne pronađem početak ili mene kraj.

Foto: hdwallpapersrocks.com