Pokaži mi...

U kom uglu treba da stojim da bi mi neke stvari izgledale lepše? Na koji stepenik treba da se popnem kako bih dorasla nečemu drugačijem? Sa kog perona treba da krenem ne bi li mi rastanak lakše pao?

Ta igra ne postoji; da je sve na tvojoj strani. Da istovremeno osećaš i sigurnost i sreću i ponos, da znaš da si dovoljno dobar, hrabar i sposoban, da veruješ da ne može bolje jer ne postoji, da ne možeš više jer ga nema, da ne možeš jače jer je to najjače što postoji.

Uvek će mi biti teško. Suzu ću nekad sakriti, nekad će se pokazati, a nekad će je pratiti još po koja, jednako tužna, jer sretna ne ide uz „Zbogom“.

Ponekad skupim hrabrosti da se pogledam u ogledalo i vidim kako izgleda tuga na mom licu. Kako mi stoji. Ne sviđa mi se. Samo postanem tužnija.

Crvene, nabrekle oči odudaraju od pobledelog tena moga lika i sve izgleda ružno.

Mrzim kada mi je malo nečega baš malo i kad mi je još manje onda kada bi trebalo da mi bude mnogo. Mrzim kada to malo ne iskoristim na pravi način, a još više kada sve bude super pa brzo prođe i vrati me na ružno i staro. Mrzim kada treba da čekam da malo ponovo dođe i nacrta mi osmeh na lice,

pokaže suze radosnice

i sreću koju ne mogu da sakrijem.

Želiš li da znaš zašto sam često napeta, nervozna pa histerišem? Zašto se posvađamo i budemo ljuti?

Reći ću ti...

Zato što ne volim kad treba da odeš, ili kad treba da odem... Zato što ne mogu da podnesem rastanak i daljinu koja za njim sledi. Ne mogu da pretrpim tvoje neprisustvo i samo zvuk tvog glasa. Ne mogu da se nasmejem kadgod poželim ili da zapevam kada mi neki stih proleti kroz glavu. Stihovi mi ni ne preleću kad nisi tu. Nervozna sam i napeta, pa histerišem, jer pogrešno reagujem na ono što će uslediti posle. Nesvesno započnem svađu da bi, možda, bilo što više reči i akcije među nama; možda samo želim da se što više stvari desi kada smo tu. Možda, čak, ni ne umem dovoljno da cenim ono što mi se pruža pa „tražim dlaku u jajetu“ ili „gledam poklonu u zube“.

Ja sam samo sebična. Na svoj način uživam u svemu, na svoj način očekujem da i drugi uživaju u svemu, na samo svoj način i samo zbog sebe patim i budem tužna kada nismo tu.

Pokaži mi taj ugao i stepenik sa kog sve bolje izgleda. Odvedi me na peron na kojem neću plakati od tuge i gde će rastanak značiti „Vidimo se za par dana“.