BG vs NS

Večito pitanje – gde je bolje? U srpskoj prestonici ili u najvećoj srpskoj provinciji.

Uvek sam navijala za Novi Sad. Verovatno zato što sam češće odlazila tamo nego u Beograd, pa sam se lakše i brže priklonila njemu. Tamo i studiram. Snalazim se kao u svom rodnom mestu. I ponosim se time.

Dosta drugara je otišlo za Beograd. Neki zato što tamo već imaju stan, neki zato što samo tamo imaju fakultet koji žele da završe, neki zato što im se jednostavno taj grad sviđa, neki... A neki su se, pak, odlučili za vojvođansku varoš uz Petrovaradinsku tvrđavu.

Često imam priliku da, dok u Zrenjaninu stojim na stanici i čekam bus za NS, posmatram grupu studentarije koja se preseca na pola; svako kreće svojim putem, svojom sudbinom, samo s druge strane Dunava.

I uvek će biti interesantno ono što nas razdvaja, a nakon čega se svi ipak opet spojimo...

Beograd noću

Beograđani, vi volite svo to sivilo u gradu, prljavštinu, uzbrdo-nizbrdo, cik-cak ulice, ubrzani tempo jer svi nekuda žurite, taj (ipak) drugačiji mentalitet, ta svesnost da ste u prestonici i da ste „važni“; ponosni ste jer je sva politička moć skoncentrisana baš u institucijama vašeg parčeta neba, a tu su se negde ušuškale mnoge ambasade stranih zemalja (ej!);  dičite se muzejima sačinjenih od ostataka bomardovanja '99 (nek' se zna da se tu ginulo); imate Zoo-vrt, Kalemegdan, Ušće gde možete da šopingujete po ceo dan,... Sve govori o tome kako živite u metropoli. I svaka čast na tome!

Novi Sad

Mi, Novosađani, pak, volemo našu ravnicu, naše čiste i široke ulice; činjenicu da se ne možeš izgubiti gde god da kreneš; ponosimo se našoj mirnoj, gostoprimivoj i dobroćudnoj naravi, pa i takvom brzinom življenja; volimo našu Zmaj Jovinu, Dunavsku, ulicu klubova – Lazu Telečkog, naš Dunavski, Futoški, Limanski park; s posebnom radošću posetimo naše majušne pijace razbacane po gradu a koje su ipak tako blizu jedna drugoj; imamo prelep (dunavski) kej s kojeg uživamo da gledamo na Petrovaradinsku tvrđavu a sa koje sa najvećim uživanjem posmatramo taj naš Novi Sad; Štrand – mala plaža na kojoj počinje doživljaj morskog raja; imamo i Spens i Merkator i druge tržne centre; imamo najlepši Univerzitet, studentski gradić (Kampus) gde smo svi zajedno. I svaka nam čast na tome!

Ipak, Beograd je predivan noću, kada ga gledaš od gore, sa Avalskog tornja, recimo. Tad dobija novu dimenziju, neku notu savršenstva i skladno upakovanog haosa koji se menja unutar svojih zidina ponosa. Ima i prelepo uređen Zoološki vrt u kojem je milina provesti jedno poslepodne.

Uprkos svemu, Novi Sad postaje mali i skučen. Postaje haotičan i sve više liči na Beograd. Iz njega počinju da izbijaju neki novi momenti – momenti rasula laloške tradicije i vojvođansog sjaja koji bledi.

Na kraju, svi se ipak vratimo na početne stanice, na perone pravog doma odakle smo jednog dana kročili u različite svetove. Tek po izlasku iz autobusa vidimo koliko smo ostali isti a ipak se promenili i postali nova gradska deca sa ulica starih provincijskih varošica.