Kaži mi, kada si hteo, onako najiskrenije, da
me iznenadiš? Je l' to bilo onda kada si mi kupio ogromnog plišanog medveda, a
ja počela da plačem jer me je podsetio na jednog kojeg sam imala kada sam bila
mala? Znao si da sam laka na svoje detinjstvo i da mi je najmanji problem da se
rasplačem kada se bilo čeka setim...
Doživela sam, čak, i da od komšinice (one koju
mrzimo) čujem da si se ono veče napio, te da si srušio njeno cveće u hodniku i
da si se ispovraćao po biciklu malog Miše. Poželela sam da me zemlja proguta...
Da i ne spominjem tvoje redovne izlaske po
diskotekama, pabovima i raznim lokalima. Odlasci u kladionice i u kafić iza
ugla zbog kojekakvih utakmica. A nikada nemaš para u džepu. I uvek ti treba
još. „Ovaj put je bitno. Znaš, draga, možda
dobijem tiket.“ A, možda, dobiješ i
na loto-u! Ili nešto od one tvoje pokojne tetke koja se setila i nekog rođaka
kojeg nikada nije spominjala, a tebe je nonšalantno zaboravila. Tebe, kojeg je
čuvala kad si bio mali, a ti joj to vratio tako što je ona posle živela sa
nama. Sve do smrti! Ali, nema veze. Dobićeš
ti tiket, nije problem.
Bila mi je Sneža juče na kafi. Priča mi je kako
ona i njen muž sledeće nedelje idu na krstarenje do Amerike i nazad. Takođe,
planiraju da kupe stan u gradu; pokušavaju da „zatrudne“, pa već razmišljaju o
tome da deci bude lakše zbog škole i svega. Kada smo ti i ja imali bar jedan
tako ozbiljan razgovor o budućnosti? Uvek samo kažeš da ne vredi planirati;
kadgod planiraš nešto, sve se izjalovi. Ok, ali ipak moraš da razmišljaš. Da
imaš bar neke predstave o onome što te čeka. Tebe, očigledno, ništa ne čeka!
Više mi ni ne komentarišeš kako sam skuvala
nešto. Imam utisak, i da ti dam da jedeš govno, ti ćeš prećutati i pojesti ga.
Zar nemaš nikakve zamerke? Bar neke? Sve je uvek dovoljno slano, slatko,
pečeno,...? A ti da se uhvatiš za varjaču – neću ni da spominjem.
Pročitala sam u jednom oglasu da se traži
pomoćnik u jednom auto-servisu. To je tvoja struka, ako se ne varam. Zar ne bi
radio? Bar nešto...radio... Nijednog
trenutka se nisi zapitao odakle u našoj kući para. Ko tu radi, ko zarađuje, ko
obezbeđuje mogućnosti dobijanja
tiketa i slično. A da se, malo, zapitaš? Čisto, da doneseš i ti koji dinar...
I, onda, me pita mama zašto te volim.
Vidi ovako – nisam sigurna da te i volim više.
Zapravo, sigurna sam da te više ne volim. Zašto sam te volela – ne znam. Slepa
kod očiju, valjda.
U svakom slučaju, možda nećeš dobiti papir na kojem će ti pisati da si dobio silnu
lovu, ali budi ubeđen da ćeš dobiti papire za razvod. Tačnije, oni se i nalaze
ovde, u koverti. Verovatno si ih već video, pre pisma, i pitao se „šta je ovo?
O čemu se ovde radi?“ ili tako nešto. Pa, objasnila sam ti...
Da ne zaboravim – biću kod mojih naredna dva
dana. Ti toliko imaš vremena da se iseliš iz stana. Ključ možeš zadržati;
svakako ću promeniti bravu.
Preskočiću pozdrave i potpis; proverila sam,
imaš samo jednu ženu od koje možeš da se razvedeš.
Нема коментара:
Постави коментар