Pa, kaže ovako: „Otključaj svoje srce i dozvoli mu da se zaljubi!“ Sve što treba da uradiš jeste da na određen četvorocifren broj pošalješ svoj nadimak (a, šta ako ga nemam?!) i onda će, pretpostavljam, da ti na vrata (srca) pokuca tvoja srodna duša! Ne verujem da će se tako i predstaviti, ali treba da ti bude sve jasno – to je taj/ta.
Samo bi da tamane pare! Koliko li mi, onda, imamo budala koje nasedaju na takve stvari?! Mada, paradoks je to – da ih nema dovoljno, sigurno ni ta reklama ne bi stajala u gradskom autobusu i ko zna gde još sve.
Poseban dodatak uz neke ženske novine – postani boginja seksa. Čoveče! Ne želim da vam citiram određene segmente tih preko potrebnih saveta (da, pročitala sam ih sve, izvinjavam se). Koja žena je baš tolika paćenica da joj trebaju neki „stručni“ saveti koji će joj ulepšati život?! Šta ako ona nema dečka? Zaboravila sam – poslaće svoj nadimak na onaj broj iz busa...
Obično babe govore kako su njihovi unuci i unuke najlepši na svetu. Ali, ne! Ima i onih baba koje se prodaju za siću. Pa na TV-u, jedna od njih, izjavi kako je njen unuk (u konkretnom slučaju) bio ružan sve dok mu ona nije kupila tu-i-tu kremu za lice. OMB! (Nije „o-moj-bože“, već „o-maloumna-babo“!)
Poznati su vam ti pacijenti i preparati sa tele-šopa. Ili kako već...
Zanimljivo koliko marketing uspeva da zavara ljude. Još je zanimljivije koliko je spreman da uradi svašta ne bi li zavarao iste.
Tek smo ga nagrabusili kad krenu predizborne kampanje i reklame. To su tek, blago meni, saveti! Svi oni bolje znaju od nas. Jeste, najbolje je zaokružiti baš taj-i-taj broj. Promeniće nam život na bolje. Kakva srodna duša, kakvo lepše lice, kakav bolji seks,...?! Tamo nečije ime i prezime je pravi izbor. Najbolji izbor!
A opet, svi smo mi nasedalice istih tih reklama. Možda ne kupujemo koka kolu jer ima fenomenalnu reklamu već fenomenalan ukus (ne kažem da je išta fenomenalno od navedenog), ali, priznajmo, koliko puta smo baš zbog te „fenomenalne“ reklame rešili da kupimo neki, pa i najbanalniji proizvod? Žalosno...
Znate, vid reklame je i kada na fejsu okačite neku sliku pozivajući na neki, recimo, plemenit čin. Skoro ste imali situaciju da stavljate profilnu sliku na kojoj su srpska i hrvatska zastava, onako pola-pola. Neki su je nazivali i „frankenštajskom zastavom“. I, da li s(t)e nešto promenili?! Je l' se rodila neka nova ljubav između žitelja tih dveju država? Hoću reći, jesu li se zavoleli oni koji su se mrzeli? Reći ćete: „To je samo bio vid podrške i primirja.“ Ok.
Ne želim ovim ja išta da propagiram, daleko od toga. I namerno, iz tih razloga, nisam htela da pišem išta na tu temu. Prepustila sam drugim blogerima da se bave time. Ali, crkla bih da nisam bar malo i ja prozborila koju o tome. Ali, da ne skrećem s teme...
Tačnije, završavam temu. Ne moram dužiti da bi se shvatila poenta marketinga. Njihovi jadni potezi, još jadniji ljudi koji im veruju, a što je najjadnije u celoj priči jesu ti proizvodi koje reklamiraju!
Da, sve je poprilično jadno. Znate li šta je takođe jadno? Reći ću vam... Jadno je i to što će mnogi sa diplomom sedeti na birou ili će raditi posao koji ne vole; jadno je i to što su ljudi zli, netolerantni, pokvareni, podmukli; jadno je i to što je napolju toliko hladno da ni nemam(o) želju da prošetam(o). Svašta još je jadno...
Zapamtite – ne budite jadni i, to je to.
Нема коментара:
Постави коментар