Dragi Deda Mraze,
neću biti skromna. Te bih te zamolila da ceniš moju iskrenost i zaboraviš na moju ne-skromnost. Moja želja se tiče mnogih, zato i jeste velika.
Verujem da si čuo za proteste studenata na Univerzitetu u Beogradu. Tako je, one na Filozofskom i Filološkom fakultetu. Jeste, u pravu si – ti protesti su politizovani. E, onda mora da si čuo da su isti inicijatori tamošnjih protesta došli i na novosadski Univerzitet u nadi da će nastaviti sa nečim što je kod njih, donekle, prekinuto.
Znaš i sam da nisu u pravu, je l' tako? Svestan si i da su to sve anarhisti i „naklonjenici“ određenih levičarskih/desničarskih strana, zar ne? Verujem da si i upućen u one tačke iliti zahteve studenata koje pobunjenici koriste kako bi srušili trenutnu vlast u našoj državi. Ukoliko nisi, sad ću ti ih navesti, nije mi problem. (Volim da pišem pisma.) Naime, studenti se bore za četiri stvari: 1. da svi studenti koji su ostvarili 48-60 ESPB da automatski budu na budžetu, dakle, da ne bude rangiranja; 2. da se vrate apsolventski rokovi; 3. da se školarine smanje na tri minimalne mesečne plate; 4. da se ne plaćaju prenosi ispita. Ja bih dodala još jednu stavku, ali je nemoj shvatiti kao želju; nju ne moraš da ispuniš. Znači, 5. tačka bi bila – da neko studira umesto mene i mojih nezadovoljnih kolega. Eto, o tome, eventualno, možeš da razmisliš za sledeću godinu da nam obezbediš. Ali ako ne možeš, nebitno, snaći ćemo se već nekako.
Da te ne bih smorila, te da ne bi i moje pismo završilo u bliskom kontaktu sa tvojom guzicom u toku velike nužde, odmah ću preći na stvar! (Molila bih te da ne budeš perverzan.)
Zamolila bih te da zabraniš vandalizam, samim tim i primitivizam. Ubedi ljude da je skroz kul kada su fini i ljubazni. Omogući im da vode život bez potrebe za nasiljem i nepoštovanjem drugih. Zamoli ih da ne guraju nos u tuđa posla (da ne dolaze kod nas iz svojih, tamo nekih, razloga). Nemoj da dozvoliš da se ljudi okreću jedni protiv drugih; bar ne zato što im je neko treći rekao da to tako treba.
Jasno mi je, nisi Bog, zato se baš tebi i obraćam. Očekujem da ćeš me više i bolje saslušati i razumeti. Ti me još uvek nisi razočarao...
Ukini netoleranciju! Neka čovečanstvo počne da se raduje i malim stvarima. Zabrani im da budu alavi i pohlepni i bolesno sebični. Urazumi ih; kada kažu da se bore za korist većine, onda neka tako stvarno i bude. I, molim te, omogući im da se detaljno informišu o svemu da ne bi dolazili u situaciju da lupetaju kojekakve gluposti! Drži ih dalje od politike ukoliko ona baš mora da postoji.
Obećavam ti, ukoliko ispuniš ove moje želje i željice, a moraš priznati da su korektne i u korist svih ljudi, da ti neću poslati ni jedno jedino pismo narednih 10 godina. Bez pikova i trikova!
Pazi, moj plenum je jednoglasno izglasao da sam u pravu i da bi bilo skroz kul sa tvoje strane da mi ostvariš ove tačke/zahteve/želje/ili-šta-već. Znaš, svi bismo bili mnogo srećniji. I još više bismo pevali novogodišnje pesmice o tebi i o tome koliko si ti dobar i darežljiv.
Unapred ti mnogo hvala, dragi Deda Mraze.
Želim ti sve najbolje i, naravno – srećna ti Nova godina! :*
PS. Na kraju i ispadne da sve jeste jedan sočan, masan, lisnati burek. Neki ga vole i sa posebnim apetitom ga konzumiraju, dok drugi bi radije pojeli lisnatu paštetu (pogačicu) koja je, pak, zdravija.
Cwrle:)
Нема коментара:
Постави коментар