Kako sam kresao Saru Krol

Najpre priznajem da ne volim taj izras kresati, ali ono se ne može drugačije opisati. Majke mi! Zatim, želim da se zahvalim njoj, Sari, na tom kresu. Dakle – Saro, veliko ti hvala.

Sad mogu sve da ispričam...

Prvo sam je pozvao na Nesquik (potajno na seks) i ona je pristala. Ne bih rekao da se mnogo razmišljala. Valjda je mislila da će to biti samo Nesquik. Ili je, ne znam sad, znala šta se krije iza Nesquik-a. Nešto vrlo quick! Uglavnom, pristala je.

Ja sam tad, mislim, tog dana kada je trebala da dođe, sredio sobu – sve! Usisao sam, obrisao prašinu, zategao krevet (da bi se mogao spontano ponovo zgužvati), strpao sam sve gaće i čarape s poda u neku fioku (čak!) i skinuo s Net-a neku finu muziku (dobar je stimulans dok se pije Nesquik).

Majke mi, nije mi bilo dobro kad mi je pokucala na vrata! Mislio sam da ću da umrem! Majke mi!

Lepo sam je dočekao, prihvatio joj jaknu i šal, sačekao da se izuje i ostalo, a onda je sproveo do sobe...

-Nemaš nikoga u kući? – nije mi delovala zabrinuto, ali zanimljivo što je primetila.

-Moji su otišli na selo, a buraz mi je kod drugara. On, zapravo, nikad ni nije ovde. Heh...

-Dakle, sami smo... – kao da se preslišavala naglas.

-Da...

Ipak, stigli smo do moje sobe i sela je na krevet. Ja sam seo na stolicu za stolim ne bih li pustio onu lepu muzikicu. Njoj se, rekao bih, i nije baš svidela.

-Majke ti, nije, valjda, da stvarno slušaš muziku za devojčice?! Pusti nešto življe...

-Aaaaa... Ma, mislio sam da će ti se svideti nešto lagano.

-Jok! Ja sam, inače, žešća rokerka.

-Oh, to je baš super.

-Da... Nego, gde je taj Nesquik?!

-Skroz sam zaboravio... Sad će! – ja budala! Bar da joj to nisam priznao. Svejedno, otišao sam da napravim glupavi Nesquik dok se ona vrzmala po mojoj sobi razgledajući kojekakve gluposti s kojih je sveže obrisana prašina. (Divim se sebi zbog toga!)

Vratio sam se koliko za dva minuta. Nisam mogao da dozvolim da duže čeka. Nikako! Ni da ja duže čekam.

Izgledala je krajnje zanosno i onako, hm, kako bih rekao... Krajnje poželjno?! Da li sam se dobro izrazio? Nebitno; imala je neku suknjicu do kolena, neku šarenu, svu razigranu – lepršavu. Vezala je kosu u neku neobaveznu punđu (valjda to tako žene zovu) i onda su joj neke ogromne, ali lepe, minđuše došle do izražaja. Naravno, kao i njene prelepe oči, presladak nos, zanosne usne, zavodljiva brada, rumeni obraščići i... Čoveče, nije mi dobro! Uh, samo kad se setim kako je izgledala. I kako je...

Kada sam ušao u sobu, zamišljeno je (ili se pravila da je zamišljena) posmatrala moju zlatnu medalju sa takmičenja iz trčanja. Visila je na zidu. Medalja.

-Nisam znala da si sklon trčanju...

-Bilo je davno, dok sam još bio. Sad se ne bih usuđivao ni brzo da hodam...

-Ok je baviti se sportom. Znaš kako kažu „u zdravom telu zdrav duh“.

-Jeste, ali ipak... Sada više volim da se bavim nekim drugim fizičkim aktivnostima.

-Aha... I ja isto. Nekada sam samo plivala, a sad...

-Šta sad radiš?

-Sad?! Pa, bavim se nekim drugim fizičkim aktivnostima... – prokleta da je! Kako mi je preskočilo srce. Kad nisam ispustio glupavu šolju sa Nesquik-om.

-Ah, da! Izvoli svoj Nesquik...

-Hvala. Obožavam Nesquik!

-Drago mi je...

A onda smo ućutali. I nastavili da stojimo... Ne znam zašto. Bilo je... Bilo je nekako čudno. Stajali smo na sred moje sobe. Ona s Nesquik-om u ruci a ja sa svakojakim mislima u..., ovaj, glavi! Onda je rešila da prekine tišinu. Konačno, pomislio sam... Spustila je šolju na sto, pustila jednu od onih glupavih laganih pesama i ćutke me pozvala na ples. Čoveče, zar mene koji imam dve leve noge za umetničke pokrete?! Ja sam više u nekom drugom aspektu razigrani tip. Mada, moram priznati, nisam dugo igrao...

Plesali smo. Vrteli smo se u neki lagani krug i, za veliko čudo, bilo mi je divno. (Sad baš zvučim kao neka devojčica.) Kao da sam bio na nekoj pokretnoj platformi; tako sam se osećao u paru sa njom. Sa Sarom. Ona je bila naprosto savršena! (U svakom pogledu, to stoji.) Kao neka princezica.

E, onda je..., onda je počelo! Čoveče, počelo je! Majke mi! Ona, da l' je htela da napravi neku, kao, romantiku, privukla me je još bliže sebi, nežno pogledala, trepnula, nasmešila mi se i onda sam je ja, kao hipnotisana budala – poljubio! Jesam, majke mi! Kako je to sve samo spretno izvela. Kao u filmovima! Još uvek ne verujem da se to desilo...

Onda smo se mi, tako, ljubili. Ni premalo ni previše, baš onako sasvim dovoljno... Dovoljno da se pređe na sledeću stvar. Ili da ona pređe na moju stvar...

Dok smo se ljubili, počeo sam da osećam njenu ruku na svom...udu... A onda je ona mogla da oseti pravu veličinu mog...uda... Nasmešila se. Oh, zadovoljna je (bila)! I, nastavila je ona da ga odmerava, i odmerava, pa da se sve ozbiljnije i ozbiljnije poigrava sa njim. A ja! Majke mi, mislio sam da ću da puknem! Nisam više mogao da se suzdržim. Ne da sam je do'vatio, nego, odma' je počela da cveta!!!

Počela je da uzdiše (da me...zadobija...sve više i više), da se oblizuje, da diže glavu ne bi li dograbila što više vazduha,... I sve to dok sam ja nju 'vatao, a da je još nisam ni skinuo; bar ne celu... A onda je ciknula:

-Hajde, više!!!

Čoveče, nisam znao šta me snašlo! Opet me je dograbila. Oborila me je ko lavica na krevet i krenula da mi svlači majicu i sve redom, a ja... Bokte, nije mi bilo svejedno. Nije, majke mi! Mislio sam – poješće me! Neću se živ izvući...

Međutim, kad sam se prisetio da sam ja nju pozvao na Nesquik, valjda je red da ja i sve ostalo odradim. I tako sam počeo da odrađujem.

Prvo sa me je zgrabio za struk, skinuo sa sebe i namestio je tako da sad ja budem na njoj. I onda sam krenuo ja nju da skidam. Jesam! I to onako, sivonjski, kao ona mene. Čoveče, nisam se kontrolisao. Mislim, da sam i hteo, ne bih mogao. Zato se nisam ni trudio... Nego, krenuo sam da je svlačim ljubeći svaki novi neobučeni deo tela. Svugde! Onako alavo.

A onda sam poskidao i sa sebe ono što je preostalo da se skine.

Nije mi bilo dobro. Nije nam bilo dobro.

Ona me je, podjednako alavo grabila i privlačila sebi ne bih li već jednom uplivao u nju. (Rekla je da voli plivanje...) Najpre sam se „obezbedio“ a onda upustio u te (njene) vode.

Bokte kako je bila topla! I...onako baš kako treba! Majke mi! Znao sam da sam već odradio pola posla.

Ispustila je zadovoljno Ah! za dobrodošlicu i onda sam ponovo zaplesao. Ovoga puta na njoj. U  njoj!

E, ne mogu opisati koliko je sve bilo divlje! Ona, ja, ples, sve! I zaista je bio pravi kres! Pravi pravcijati, majke mi! Čoveče, a tek vrhunac! O-moj-Bože! Savršenstvo!!! Oporavak. Ponovo među žive... Divno.

Kada sam isplovio, legao sam pored nje prebacivši ruku preko njenog razburkanog stomaka. Čoveče, kako se samo neverovatnom brzinom dizao i spuštao... A onda sam otišao do kupatila...

Kada sam se vratio, ona je bila obučena. Već. Pila je glupavi Nesquik...

-Znaš, ja zapravo mrzim Nesquik... – rekla je totalno smirenim glasom; kao da ništa nije bilo. I kao da ja nisam stajao pred njom go golcijat...

-Pa, mogla si da preskočiš Nesquik...

-Da, ali ti si me pozvao na Nesquik. I ja sam pristala, sećaš se?

-Savršeno se sećam...

Opet smo ućutali. Ovoga puta je spustila šolju na sto i krenula ka vratima.

-Gde ćeš? – upitao sam je jer zaista nisam znao gde će.

-Idem. Popila sam svoj Nesquik... Hvala...

-Nema na čemu...

-Ne moraš da me pratiš; mogu sama... Ćao!

I tako je ona otišla a ja nastavio da stojim na sred sobe...nag. Sledeće što sam uradio jeste da sam se obukao. Pogledao u šolju – nije popila Nesquik...

Zategla je krevet.