Sećaš
li se, Barbara,
skoro
pa je kiša neprestana padala
nad
Beogradom toga dana,
a
ti si bila vrlo ozbiljna,
kose
razbarušene, u belom kaputu
krupnih dlaka oko vrata.
Seti
se, Barbara,
sa
platoa kod fakulteta si se javila,
mi
smo bili besni, a ti si bila ozbiljna.
Sećaš
li se, Barbara,
nismo
te poznavali, a ti nas još manje -
sećaš
li se, sećaš li se toga dana
i
ne zaboravi ga. Jer mi nećemo!
„Daleko
manje od očekivanog broja ljudi“
vikalo
je „Stop krvavim košuljama“
a
ti si stajala mirno i nisi potrčala,
bila
si sva bitnan i važna, usplahirena,
a
šta se zaista dešavalo ipak si znala.
Sećaš
li se, Barbara,
možeš
se i ljutiti što ti ovo pišem,
jer
pišem svakom iako ga ne znam.
Sećaš
li se, Barbara, i ne zaboravi nikad
to
veče kada si sva bitna lagala,
kada
si bila licemerna i informacije izmišljala
u
Beogradu prepunom „slučajnih“ šetača.
Oh,
Barbara,
velika
je svinjarija ta tvoja vlast i to sve sa tobom sada,
a
onaj ko te je poslao te večeri na ulicu
nećemo
znati da li je umro, nestao ili je još živ.
Oh,
Barbara,
biće
još kiša nad Beogradom, a biće i krvi,
protestnih
šetnji, parola i pištaljki
i
verujemo da se ovog puta neće isto završiti .
To
su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne,
željne
promena, pravde, mira i zajedništva.
Nije
to obično „udaranje kišobranima“, a kamoli
„poziv
na linč, silovanje i nasilje“ u Beogradu.
Toliko
od ovih stihova, vidimo se u nekoj drugoj pesmi,
sa
druge lokacije.
Seti
se ovoga, Barbara...
Seti
se, jer mi nećemo zaboraviti!
Lea
Prever ex Radlovački
Foto: Jutarnji list |
Kako odlicno osmisljena pesmica... :)
ОдговориИзбриши