Nekoliko reči dobrodošlice Mihailu

Planirano il’ ne, ali desilo se tako...

Krevetac za krevet promenila sam tužna.

A tebe uspavati dugo nije bilo lako,

te je pesma „Na kraj sela“ uvek bila nužna.

Mamine su oči, a tatin nek’ je nos;

dedina je junačina i šta je još ostalo,

jer tako ide ona pesma i u tome je štos.

A uporan i lenj – od početka se znalo!

Odnosi sa „društvom“, e, tu smo se našli...

Nepravda nas boli ko slomljeno krilo.

Svađanje zbog svađe – kako, kad smo naši?

Al’ modrica il’ krvi nikad nije bilo!

„U sobu da razgovarate!“ – prilika za dremku.

Latinski je zbog mene kod učiteljice naučio...

Plašim se da ne povredi makar i svoju senku,

a da želim da je srećan, to je, valjda, shvatio.

Dečak ko dečak koji nikad da odraste;

šta će posle srednje – nije mu baš strana jača...

Možda za kuvara, jer voli da je’ ko prase;

ali, štagod bio il’ radio, uvek ćeš biti Krofnjekača!

I nikad nije kasno; napravi da uvek bude vreme pravo

kad se opredeliš za nešto, staviš tačku i kažeš: „Šlus“.

Budi obazriv kroz život i uvek gledaj ispred sebe, pravo.

Dobrodošao, Mihailo, u klub „Radlovački 18+“!