Tatine princeze

O-

O-moj-bože!

Odakle da počnem?

Odakle su sve te klinke počele?! ODAKLE???

Tatine princeze, Mamina sunašca, Nafurane male, Kraljice fejsa, Čokoladne devojke, Mamine jedinice, maze i crnke, Brats lutkice, Mawe klinke koje tvrde da nisu više klinke i sva ostala maloumna bića ženskog roda!

Da ne pričam o devojčicama (DEVOJČICAMA!!!) koje se slikaju gole (GOLE!!!) i te sike kače na Internet (INTERNET!!!). Zar je to danas vid kućnog, privatnog foto-albuma u kojem se ušuškavaju memorije spokojnog detinjstva?!

Priložiću vam nekoliko slika baš tih (finih, slatkih, kul) devojčica/devojaka, a vi sami procenite koliko je to sve, zapravo, normalno.

Uživajte u foto-albumu.

 

 Baš sam bezobrazna što sam preturala po tuđoj privatnosti, gledajući slike tih curica koje su postavile sve to na svoje fejzbuk profile tako da SVI mogu SVE da vide.

Čoveče! Samo zamislite da tako nešto može da vam priredi rođeno dete! (Ili ne može?) Mislim, ipak je to u modi...

I sve to zbog lajkova i kul komentara na fejsu ili zbog keša u američkim TV emisijama?!

U moje vreme (oh, nek' sam doživela i to da kažem) nije to bilo tako! Nikako! Mi smo se igrali žmurke, pravili torte od blata nakon kiše, igrali smo se Šuge, 'ej! A sad – golotinja do golotinje, idiot do idiota, šuga do šuge u pravom smilu te reči.

Ne postoje reči kojima bih mogla da iskažem svoje gađenje... A, i što bih? Neće moje slovo ništa promeniti.

Čuvajte svoju decu, ukazujte im prave prilike i čari detinjstva i života. Ne dozvolite da im jedan pogrešan potez sve uništi i da im to bude mrlja koja se ne može isprati.

Za kraj, i jedno normalno, slatko dete...

 

 PS. Večeras sam pričala sa drugaricama i baš smo spominjale koliko su se granice pomerile - pričam o tome da sve mlađi i mlađi nastupaju na "seksualnu" scenu. Tačnije, da deca i u osnovnoj školi postaju seksualno akivna i da im je to nešto sasvim normalno... 

Greška prirode ili samo novi trend?

Poruke i saveti

Pa, kaže ovako: „Otključaj svoje srce i dozvoli mu da se zaljubi!“ Sve što treba da uradiš jeste da na određen četvorocifren broj pošalješ svoj nadimak (a, šta ako ga nemam?!) i onda će, pretpostavljam, da ti na vrata (srca) pokuca tvoja srodna duša! Ne verujem da će se tako i predstaviti, ali treba da ti bude sve jasno – to je taj/ta.

Samo bi da tamane pare! Koliko li mi, onda, imamo budala koje nasedaju na takve stvari?! Mada, paradoks je to – da ih nema dovoljno, sigurno ni ta reklama ne bi stajala u gradskom autobusu i ko zna gde još sve.

Poseban dodatak uz neke ženske novine – postani boginja seksa. Čoveče! Ne želim da vam citiram određene segmente tih preko potrebnih saveta (da, pročitala sam ih sve, izvinjavam se). Koja žena je baš tolika paćenica da joj trebaju neki „stručni“ saveti koji će joj ulepšati život?! Šta ako ona nema dečka? Zaboravila sam – poslaće svoj nadimak na onaj broj iz busa...

Obično babe govore kako su njihovi unuci i unuke najlepši na svetu. Ali, ne! Ima i onih baba koje se prodaju za siću. Pa na TV-u, jedna od njih, izjavi kako je njen unuk (u konkretnom slučaju) bio ružan sve dok mu ona nije kupila tu-i-tu kremu za lice. OMB! (Nije „o-moj-bože“, već „o-maloumna-babo“!)

Poznati su vam ti pacijenti i preparati sa tele-šopa. Ili kako već...

Zanimljivo koliko marketing uspeva da zavara ljude. Još je zanimljivije koliko je spreman da uradi svašta ne bi li zavarao iste.

Tek smo ga nagrabusili kad krenu predizborne kampanje i reklame. To su tek, blago meni, saveti! Svi oni bolje znaju od nas. Jeste, najbolje je zaokružiti baš taj-i-taj broj. Promeniće nam život na bolje. Kakva srodna duša, kakvo lepše lice, kakav bolji seks,...?! Tamo nečije ime i prezime je pravi izbor. Najbolji izbor!

A opet, svi smo mi nasedalice istih tih reklama. Možda ne kupujemo koka kolu  jer ima fenomenalnu reklamu već fenomenalan ukus (ne kažem da je išta fenomenalno od navedenog), ali, priznajmo, koliko puta smo baš zbog te „fenomenalne“ reklame rešili da kupimo neki, pa i najbanalniji proizvod? Žalosno...

Znate, vid reklame je i kada na fejsu okačite neku sliku pozivajući na neki, recimo, plemenit čin. Skoro ste imali situaciju da stavljate profilnu sliku na kojoj su srpska i hrvatska zastava, onako pola-pola. Neki su je nazivali i „frankenštajskom zastavom“. I, da li s(t)e nešto promenili?! Je l' se rodila neka nova ljubav između žitelja tih dveju država? Hoću reći, jesu li se zavoleli oni koji su se mrzeli? Reći ćete: „To je samo bio vid podrške i primirja.“ Ok.

Ne želim ovim ja išta da propagiram, daleko od toga. I namerno, iz tih razloga, nisam htela da pišem išta na tu temu. Prepustila sam drugim blogerima da se bave time. Ali, crkla bih da nisam bar malo i ja prozborila koju o tome. Ali, da ne skrećem s teme...

Tačnije, završavam temu. Ne moram dužiti da bi se shvatila poenta marketinga. Njihovi jadni potezi, još jadniji ljudi koji im veruju, a što je najjadnije u celoj priči jesu ti proizvodi koje reklamiraju!

Da, sve je poprilično jadno. Znate li šta je takođe jadno? Reći ću vam... Jadno je i to što će mnogi sa diplomom sedeti na birou ili će raditi posao koji ne vole; jadno je i to što su ljudi zli, netolerantni, pokvareni, podmukli; jadno je i to što je napolju toliko hladno da ni nemam(o) želju da prošetam(o). Svašta još je jadno...

Zapamtite – ne budite jadni i, to je to.