Ona je večno ostala dete
i ko da ni dana ostarila nije...
Svo to cveće, nebo i planete
radost su koju ne ume da sakrije.
Njene noge preskaču potoke,
preleću duge i vijaju leptire;
njena duša još ne spozna poroke,
nit' kak'e zablude, zla il' nemire.
Ruke joj nežno miluju vetar,
dočekuju sunce i grle sreću.
Njene su oči najblistaviji par
koji zaslepljuje svaki fenjer i sveću.
A miris kože, haljine kratke
i njene guste, čupave kose,
opijaju kao kakve reči slatke
koje je s lakoćom do oblaka nose.
Zvuk pokreta i njena glasa pitka
mame i slavuje, te lete u tišini -
proleće je njena pesma čitka,
a svaki stih je novi stepenik ka visini.
Boje su njene misli i najjača vera.
Kad ućuti, misliš - možda pati...
Ali, takve tuge na ovom svetu nema,
jer svaka sreća baš nju svuda prati!
 |
| Foto: Daily Telegraph |
Нема коментара:
Постави коментар