субота, 08. април 2017.

ONA zvana PROLEĆE

Ona je večno ostala dete
i ko da ni dana ostarila nije...
Svo to cveće, nebo i planete
radost su koju ne ume da sakrije.

Njene noge preskaču potoke,
preleću duge i vijaju leptire;
njena duša još ne spozna poroke,
nit' kak'e zablude, zla il' nemire.

Ruke joj nežno miluju vetar,
dočekuju sunce i grle sreću.
Njene su oči najblistaviji par
koji zaslepljuje svaki fenjer i sveću.

A miris kože, haljine kratke
i njene guste, čupave kose,
opijaju kao kakve reči slatke
koje je s lakoćom do oblaka nose.

Zvuk pokreta i njena glasa pitka
mame i slavuje, te lete u tišini -
proleće je njena pesma čitka,
a svaki stih je novi stepenik ka visini.

Boje su njene misli i najjača vera.
Kad ućuti, misliš - možda pati...
Ali, takve tuge na ovom svetu nema,
jer svaka sreća baš nju svuda prati!

Foto: Daily Telegraph

Нема коментара:

Постави коментар