Čudni su putevi svevišnjih sila,
rekli bi neki ljudi...
A ja mislim da nikad nisam ovakva bila
i da polako počinjem da ludim.
Slučajnosti su čudo, ako pitate mene;
nema tu dalje, dublje priče.
Upoznate se, zavolite i sve super krene,
al' kao da suština stalno izmiče.
Susret može da uveliča il' da okonča sve.
Al' na kraju samo vlada tišina -
sve je nepoznato, tužno, kao nikad pre...
Nedostaju mi sreća, spokoj i milina.
I ne znam šta je dalje, šta me sutra čeka.
Ne znam da li će postojati sjaj.
Možda i jesam spremna da tragam doveka
dok ne pronađem početak ili mene kraj.
 |
| Foto: |
Нема коментара:
Постави коментар