Kada se okreneš nazad i zaviriš u svoju prošlost, prebrojiš sve one
koji su ti mnogo značili, pa shvatiš: zaslužni su za to što jesi,
ugradili su neki delić sebe, ali i veliki deo tebe su odneli sa sobom!
Setim se, s jeseni sve
češće,
naših dugih šetnji ulicama
Salajke.
Naročito kad pečen kesten
zamiriši
kraj dunavske stare,
zapuštene šajke.
Stigne me, priznajem,
ponekad,
pa progutam knedlu što u
grlu stoji –
za danima kada smo gledali
u zvezde
koje sada sama pred
spavanje brojim.
Nedostaju mi poruke da si
za pet-deset minuta dole na
stanici.
A ja, naravno, već uveliko
spremna i
strpljivo čekam jer kasniš
po navici.
Fali mi miris seoske zore
koja je budila redom vozače
orne;
ti si me pratio do stare kapije
bele,
noseći lagano moje misli
umorne.
Naježe me stihovi pesama
koje smo mrzeli sa TV
ekrana,
ples po ulici, držanje za
ruke,
i kratka iznenadna
putovanja.
Umeo si da me pitaš zašto
sam od svih izabrala tebe baš.
A ništa više zaljubljenom
devojčurku
ne treba, kad mu najlepši osmeh
daš.
Osmeh, da, taj osmeh,
pa dodir, zagrljaj i
poljubac prvi.
Veseli pogled il’ iskrena
reč koja
svaku moju tugu ko od šale
smrvi.
Naravno da sam željna –
svakog trenutka, svake
sekunde:
studentskih ručkova, loših
filmova,
jutarnje kafe koje me
mirisom bude.
I svi govore onu lošu staru
da
vreme leči svakakve boli i
rane.
A ja bih dala svako veče
koje imam,
da mi bar još jedno jutro
pokraj tebe svane.
 |
| http://www.santabanta.com/wallpapers/miss-you/?page=4 |
