Mljac, mljac!

I ponovo uzimam sredstvo za gojenje. Ovoga puta od paradajza. Pojavilo se neko novo sranje u prodaji, pa reko, daj da probam. I sad žderem. A večerala sam. I to mašala!

Ukusno je, majku mu njegovu paradajzičnu; ne mogu da prestanem da ga muljam po ustima. A „lepi“ se na mene k'o žvaka na...na...na plastiku! Baš tako! Posle ću još i morati da operem ruke...

Neću da promovišem to čudo za žvakanje jer za takvu reklamu neću dobiti ni „penija“. Mada, i nije u parama, jednostavno želim da sačuvam ostatak nacije od ovog smrdljivog đubreta. Jasno je meni, trenutno me napada epidemija žderanja. Otkako je počeo ispitni rok samo žvaćem. Iako sam se podgojila i u obrazima, naziru se moji snažni, moćni vilični mišići. Ako niko drugi, bar su oni odradili pos'o. Skroz su fit i održavam ih. Punom parom.

Danas sam jedno tri puta išla u prodavnicu da bih kupila nešto za gricnuti. Da ne spominjem da sam išla i na ručak i na večeru u menzu. I tamo sam pojela sve što sam dobila osim bljutave boranije. (Sve im je tamo bljutavo od zdrave hrane.) ALI, izbacila sam hleb iz upotrebe! Bar kada ručam i večeam u menzi... Moj zdrav život je otišao bestraga. Mada, mislim da nikad nije bio nešto preterano ni prisutan, ali znam da sada ni toliko nije.

Priznajem, ni dok sam bila kod kuće (život pre studiranja) nisam se nešto bog-zna-šta kvalitetno hranila (zbog čega, iskreno, ni ne žalim), ali sad još manje. I sa još manje kontrole. Dovraga nek' idu čipsevi i gluposti, sve te grickalice i ostalo društvo. To je sve samo parfimisano i nezdravo. (Samo!)

Tako gledam cimerku kako sve (lepo) jede (premda nije najsrećnija kada treba da jede karfiol koji ja obožavam a kojeg očajno skuvaju u menzi), još je pride od skoro i na dijeti. Zapravo, ne jede posle 6 (18h). Ama baš ništa ne stavi u usta (kmh, kmh) osim soka, vode ili čaja. Svaka joj čast na tome. Ali, tu se nameće i činjenica da je ona počela sa nejedenjem kad joj je prošao ispitni rok. Tako ću i ja – od utorka (jer u ponedeljak imam ispit).

Sećam se, jedne godine (jednog leta) sam za dve nedelje smršala 8 kg! Majke mi! Šta sam radila? Pa, recimo da u toku dana nisam NIŠTA jela i da sam svake večeri trčala. Da. Živela sam na vodi i fizičkoj aktivnosti. A šta je još zanimljivije – još uvek nisam povratila staru kilažu. (Ali hoću ukoliko nastavim sa ovakvim tempom prežderavanja jer mi, svakako, fale još 2 kile do stare težine). Pa se ja sad kao uzdam da ću posle ispita ponovo da krenem sa trčanjem i manjim prejedavanjem pa da malko, šatro, smršam.

E'o, baš sam sad i sa mamom razglabala na tu temu. Al' ništa dok ne prođe ekonomija. Čoveče, taj 21-i februar mi je postao neopisivo značajan datum – kao da je neki svetac i za ateiste ili nešto slično. Mislim da će mi se taj datum provlačiti kao nešto bitno kroz život još neko vreme. Samo, nadam se da ću sledeće godine na taj dan biti mnogo (ili bar malo – daj šta daš) mršavija, te će mi biti sve kao neka simpatična priča. U stvari, neću biti mršavija jer će to opet biti ispitni rok, dakle, rok prežderavanja i učenja. Žderem hranu, žderem pamet. I šta ćeš više – debeli i srećni!